Read Time4 Minute, 9 Second
Mislim da samo meni može da se desi da post privedem kraju i da ga onda obrišem. Provedem sate kuckajući redove da bi dva klika bila dovoljna. Uh…
Samo to što iz dana u dan imam više pratilaca, komentara i poseta na blogu mi je dalo volju da ne odustanem već da sve odradim ponovo. Zato evo posta.
Samo to što iz dana u dan imam više pratilaca, komentara i poseta na blogu mi je dalo volju da ne odustanem već da sve odradim ponovo. Zato evo posta.
————————————————————————————————————————————————————————————–
BITI RODITELJ-DRUGI DEO
Nastavljam tamo gde sam stala. Ukoliko je neko propustio prethodni post evo OVDE kliknite 🙂
Kao neko ko ima dve sestre(ja sam srednja) znala sam da želim da imam bar dvoje dece. Znam kako je to kada odrastaš uz nekoga. Između starije sestre i mene je razlika 12 meseci pa funkcionišemo kao da smo bliznakinje.
Nakon 11 meseci od prvog porođaja ostajem opet u drugom stanju. Ovoga puta je sve bilo drugačije. Trudnoća je naravno opet tekla u najboljem redu, pilates je bio stavka koja se nije mogla a ni smela propustiti. Nailazila sam na razne komentare da je to mala razlika među decom i da ce mi biti teško ali nisam se obazirala na sve to. Sada nisam imala strah od toga kako ću se snaci sa bebicom. Jedina stvar koja mi je bila u glavi jeste kako će starija seka prihvatiti bebu. Od trenutka kada stomak počinje da se vidi polako pričam sa ćerkicom o tome da je beba u stomaku. Saznajemo da je devojčica. Mada, da budem iskrena nadala sam se dečaku jer mi je želja da imam dečaka i devojčicu. Ali, ipak bila sam presrećna.
Naša igra se sada svodila na to da se igramo lutkama,da brinemo o njima i mazimo ih. Ćerkica je sve prihvatila super. Stomak je rastao i ona ga je stalno mazila. Znala je da je beba unutra i da mora da bude nežna prema njoj i prema meni. Prihvatila je to da ne mogu da je nosim. Posvećivali smo svu pažnju njoj. Mada u tom periodu smo bili opterećeni i preseljenjem, potragom nameštaja za stan ali sve se nekako stiglo. Lana je bila naš verni pratilac. Uvek sam se trudila da svuda ide sa nama, nisam želela da je odvajam od nas. Ipak smo mi porodica koja zajedno funkcioniše. Zato šta god da smo radili i gde god da smo išli bila je sa nama. Nije lako kada uđete u market ili prodavnicu nameštaja gde ona hoće sve da isproba, ali uz priču o ponašanju sve se polako postiže pa i to da volite kada idete zajedno.
Poslednji mesec moje trudnoce obeležilo je to da ćerkica nikome nije dozvoljavala da mi se približi pa ni njenom tati. Bila sam samo njena i ničija više. UH, ne mogu vam opisati koliko me to uplašilo. “Šta ce biti kada donesem bebu kući?”
Naša igra se sada svodila na to da se igramo lutkama,da brinemo o njima i mazimo ih. Ćerkica je sve prihvatila super. Stomak je rastao i ona ga je stalno mazila. Znala je da je beba unutra i da mora da bude nežna prema njoj i prema meni. Prihvatila je to da ne mogu da je nosim. Posvećivali smo svu pažnju njoj. Mada u tom periodu smo bili opterećeni i preseljenjem, potragom nameštaja za stan ali sve se nekako stiglo. Lana je bila naš verni pratilac. Uvek sam se trudila da svuda ide sa nama, nisam želela da je odvajam od nas. Ipak smo mi porodica koja zajedno funkcioniše. Zato šta god da smo radili i gde god da smo išli bila je sa nama. Nije lako kada uđete u market ili prodavnicu nameštaja gde ona hoće sve da isproba, ali uz priču o ponašanju sve se polako postiže pa i to da volite kada idete zajedno.
Poslednji mesec moje trudnoce obeležilo je to da ćerkica nikome nije dozvoljavala da mi se približi pa ni njenom tati. Bila sam samo njena i ničija više. UH, ne mogu vam opisati koliko me to uplašilo. “Šta ce biti kada donesem bebu kući?”
Došao je trenutak kada sam morala da krenem u porodilište. Iako je bila noć i 1h ona je nekim čudom bila budna i sve vreme me je držala za ruku jer sam ležala pored nje. Nije se bunila kada sam ustala i moje mesto je zauzela njena tetka. Kako su mi posle javili bila je budna do trenutka kada sam im javila da je sve prošlo kako treba i da je na svet stigla malena Iva.
I dan danas se pitam da li je moguće da deca toliko osećaju neke stvari.
I dan danas se pitam da li je moguće da deca toliko osećaju neke stvari.
Iz porodilišta izlazim za nepunih 30h tako da nismo dugo bile razdvojene. Tražim od supruga da i nju dovede kada budemo izlazile iz porodilišta. I susret je pao. Oduševljena je što me vidi ali u sledećem trenutku je videla bebu i … ODUŠEVLJENJEEEE
Mama joj više nije bila interesantna. Toliko o tome što sam ja brinula 🙂
Stižemo kući i ona je oduševljena bebom, mazi je, ljubi i to je njena seka koju hoće da drži. Iako je beba jos uvek mala dopuštam joj da je drži ali naravno uz veliki oprez i sa tim da je i ja držim.
Ono što je najbitnije da napomenem jeste to da ni u jednom trenutku mog i bebinog dolaska kući nisam okrenula leđa starijoj ćerkici. Bila je pored mene sve vreme. Dok je beba sisala ona je bila pored mene i pričala sam joj priče koje ona voli. Kada je bilo vreme za igru beba je bila ta koja je morala da se prilagodi. Stavljam je u ljuljalicu pored nas i igra moze da počne, pesme su tu i uživamo sve tri.
Imala sam maminu pomoć prvih mesec dana a nakon toga smo morali sami da funkcionišemo. Ništa mi nije teško palo. Sada kada ih vidim kako se igraju i zabavljaju jedna drugu srce mi je puno. Mlađa ćerkica sada ima 8 meseci ali imam utisak da odrasta brže uz stariju seku. Naravno bez obzira sto je prošlo vec 8 meseci otkako su zajedno i dalje obema posvećujem isto paznje. Jer, starija ćerkica je još uvek mala (bar je to moje mišljenje)
Imala sam maminu pomoć prvih mesec dana a nakon toga smo morali sami da funkcionišemo. Ništa mi nije teško palo. Sada kada ih vidim kako se igraju i zabavljaju jedna drugu srce mi je puno. Mlađa ćerkica sada ima 8 meseci ali imam utisak da odrasta brže uz stariju seku. Naravno bez obzira sto je prošlo vec 8 meseci otkako su zajedno i dalje obema posvećujem isto paznje. Jer, starija ćerkica je još uvek mala (bar je to moje mišljenje)
Zato dragi moji samo treba da sledite svoja osećanja. Mislim da je to najbitnije.
Kako su vam se svideli postovi?
Hvala što me pratite.
Bože koliko su predivne. Posebno me raznežilo to što je držala mamu za ruku, dobrica. Sve najlepše od srca. Pozdrav! 🙂
Jaoj, preslatke su! Zaista sjajan post, lepo je što si ovu priču podelila sa nama <33
Marsyly
Hvala 🙂
Hvala. Trudila sam se da je napišem što kraće a da opet opišem kako je sve kod nas.
Beautiful story and the most adorable picture.
http://www.fashionradi.com
Pa prosto su preslatke! ♡ ♡ ♡
Mnogo si lepo objasnila te pocetne korake roditeljdtva i verujem da ces mnogima ovim tektom odagnati odredjenje sumnje i odgovoriti na najcesca potanja 😀
novi post:Teen Queen
Hvala. Nadam se da ce nekome pomoci moj post i da nece sumnjati u sebe da li sve mogu da postignu.
Tnx 😉
Iako se ne razumem u te stvari haha(imam 12 godina),veoma mi se svidja Vas nacim pisanja i izgled bloga.
Moj blog,nova sam,objavila sam 2 posta:http://dropsofhappines.blogspot.rs/
Jao nemoj mi persirati. Mozes slobodno na ti 🙂
Hvala ti u svakom slucaju na kom.
Pogledacu i tvoju stranicu.
Da su ti zdrave i srećne i ti sa njima <3
Hvala. I ti uživaj sa svojom bebicom. Znaj da vreme leti i da će brzo da odraste. 🙂