Septembar se polako bliži. To za nekoga znači polazak u jaslice ili u vrtić. Ovo je jedna od tema gde imate razna iskustva. Nije moguće imati jedan šablon po kome će adaptacija biti 100 % uspešna. Ta vam je kao kada pravite kolač po istom receptu pa je neko prezadovoljan krajnjim rezultatom a neko nije. Ono što je svakako sigurno jeste da će se dete kad tad privići na novu sredinu.
Polazak u jaslice ili u vrtić za nekoga predstavlja prvo duže odvajanje od roditelja a ujedno i upoznavanje sa nepoznatim ljudima kao i prostorom. Ovo je svakako period koji je podjednako stresan i za roditelje. Koji period je najbolji za odvajanje deteta od roditelja nije moguće tačno reći jer su deca individue i ne prihvata svako dete podjednako odvajanje od roditelja. Neki smatraju da je to oko treće godine ali u današnje vreme kada roditelj tj.majka treba da se vrati na posao već posle 11 meseci teško je sačekati taj period. Pre nego što dete krene u vrtić ili jaslice poželjno je odvesti ga da se upozna s prostorom u kome će boraviti, da vidi osobe koje će ga čuvati, da se roditelj upozna sa pojedinostima koje će kasnije biti važne za detetovo lakše privikavanje.
Polazak u vrtić / jaslice nije lak ali ne mora da bude ni stresan kako ga neki smatraju. Roditelj je VEOMA važan faktor u tim trenucima. Roditelj mora biti smiren, optimističan i zadovoljan detetovim polaskom jer će tako preneti pozitivne emocije na dete. Treba da prenese detetu utisak da je sve u redu i da je novo mesto na koje idu lepo. Važno je da roditelj pokaže da je ponosan na svoje dete koje je dovoljno poraslo da krene u vrtić. Ono u čemu roditelji često greše jeste obećanje deci da će brzo doći, da će prvi ići kući, da neće spavati u vrtiću.
ZAPAMTITE!!!
Dete sve pamti i shvata bukvalno. Ako ste rekli detetu da neće spavati u vrtiću ono je to bukvalno shvatilo i svaka promena (da će morati da ostane da spava) kod njega izaziva kontra efekat kako prema vrtiću i vaspitačima tako i prema roditeljima. Mnogo je bolje kada detetu kažete da dolazite po njega posle posla što predstavlja vreme posle spavanja i ručka. Dete će to lakše ptihvatiti nego kada ga “slažete”. Dozvolite detetu da na početku nosi sa sobom omiljenu igračku/ćebence jer će se tako sigurnije osećati (mada nisam sigurna da li je trenutno dozvoljeno zbog epidemiološke situacije). Saveti i iskustva drugih mama nisu uvek dobri jer je svako dete drugačije kao i svaka adaptacija.
Zavisno od vrtića i adaptacija je drugačija. Zaposleni u objektu (vaspitač/medicinska sestra) već imaju iskustva kada je adaptacija u pitanju i oni će vam sami reći kako će ona teći. U većini objekata deca dolaze sa jednim roditeljem na sat vremena, upoznaju se s igračkama, prostorom, zaposlenima. Iz dana u dan se vreme boravka produžava a onda se radi na tome da roditelj na neki period od pola sata napusti sobu. Nakon toga sledi dolazak deteta na par sati bez roditelja pa ostajanje na spavanju. (Ovo sve važi kada nisu epidemiološke mere u pitanju, sada ne znam kako je osmišljena adaptacija)
Period tokom adaptacije može doneti promene u ponašanju vašeg deteta:
- uznemireno je pred polazak iz kuće
- gubi apetit ili odbija hranu
- povlači se u sebe, nije više veselo dete
- stalno je uz vas iako je ranije bilo mnogo samostalnije
- san im je poremećen i lošije spavaju
- postaju agresivniji prema drugoj deci i prema sebi
Ovo NIKAKO nije znak da ga trebate povući iz vrtića jer ono na taj način može shvatiti svoje negativno ponašanje kao rešenje za ostajanje kod kuće. Ovo je samo period kada trebate dati i onaj poslednji atom snage i olakšati detetu ovaj period.
Vaše je da:
- pokušajte da saznate uzrok nastanka promena u ponašanju (ponekad je to samo neki incident tokom adaptacije)
- provodite više vremena sa decom nakon povratka kući
- nemojte ga grditi za ovakvo ponašanje
- nemojte mu pretiti vrtićem i vaspitačima !!!
- organizujte kući igre u kojima će dete biti vaspitač a vi dete (ovo može kod vrtićke dece)
Ukoliko vaše dete jaslice ili vrtić od prvog dana prihvati odlično ne mora da znači da dete kasnije neće ispoljiti neko negativno ponašanje ili revolt. Ima dece koja deluju da su odlično prihvatili adaptaciju ali oni u sebi pate tako da ni to nije dobro za dete. Svaki roditelj najbolje poznaje detetove navike i ponašanje pa svakako može da primeti da li kod deteta ima nekih promena.
Kao majka koja ima iskustvo iza sebe (dve jaslene i dve vrtićke adaptacije) priznajem da ovo nije lak period. Dvoje dece nosi dva različita iskustva. Prvo dete je veoma brzo prihvatilo novu sredinu, posle par dana nije više bilo suza ali sam primetila da je bilo promena u ponašanju. Zamislite pored sebe jedno nasmejano i razdragano dete koje se iz dana u dan menja. Povukla se u sebe, nije više bila moja mala pričalica, nije se smejala kao ranije. Sve to mi je jasno davalo znak da ona pati u sebi. Maksimalno sam joj se posvetila iako sam se i do tada trudila da provodimo što više vremena zajedno. Nisam od onih roditelja koje će joj sada zbog “patnje” ispunjavati sve moguće želje pa da idemo u razne kupovine igračaka.
Igrale smo se vrtića, imali smo svi uloge. Pričali smo o vrtiću, aktivnostima koje se tamo obavljaju i vremenom je sve došlo na svoje. Prva adaptacija mogu reći da je bila lakša nego druga. Neko bi rekao pa kako zar nisi već prošla kroz sve to pa samo primeni i na drugo dete. E nije tako jer se ne adaptiram ja na novo okruženje već dete. Drugo dete je od rođenja drugačije i mnogo više je vezana za mene pa je tako i adaptacija potrajala malo duže. Nemojte da vas obeshrabrim kada kažem da je punih 6 meseci svako jutro plakala kada smo je ostavljali. Da, ali svih tih 6 meseci se nakon plakanja od svega par minuta lepo igrala sa decom, učestvovala je u aktivnostima, spavala. Ono što se dešava iza vrata dok ja nisam u objektu mi je bilo bitnije nego suze koje je pokazivala kada sam je ostavljala.
Kao vaspitač u predškolskoj ustanovi koji ima godine iskustva u radu i desetine adaptacija iza sebe znam da ovaj period nije lak. Ali, veoma često roditelji deci otežavaju ceo ovaj period. Nemam iskustva u radu s jaslenom decom ali kada su vrtićka deca u pitanju (to su deca od 3-7 godina) iskustva su razna. Ono što bih poručila svim roditeljima jeste da imaju puno razumevanja za detetova osećanja i reakcije, da ispunjavaju svoja obećanja jer dete obećano pamti, da slušate zaposlene u objektu jer su sve sugestije dobronamerne kako za vaše dete tako i za vas.
Ukoliko se još uvek pitate : ” Pa kako stvarno treba da izgleda ova adaptacija, šta ja treba da radim?” evo par kratih saveta za lakšu adaptaciju deteta na jaslice ili vrtić:
(u daljem tekstu ću samo pominjati vrtić ali to se odnosi i na jaslice)
- Pre prvog odvođenja deteta u vrtić upoznajte ga šta je to i šta se tamo radi
- Ako imate mogućnost neka polazak u vrtić ne bude i prvo detetovo odvajanje od vas
- Nemojte detetu vrtić i vaspitače predstaviti kao nešto strašno, nemojte ih time plašiti
- Poželjno je da prvih par dana provedete sa detetom u vrtiću
- Dozvolite detetu da ponese omiljenu igračku, ćebence
- Prilikom dovođenja i odvođenja gledajte da to bude neko ustaljeno vreme
- Nemojte detetu obećavati da dolazite pre spavanja ili slično ako i vi znate da to nije izvodljivo
- Kada ga ostavljate pokušajte da budete smireni iako je ono uznemireno
- Jedan kratak poljubac i zagrljaj su sasvim dovoljni prilikom jutarnjeg pozdravljanja i ostavljanja deteta
- Nemojte ga često povlačiti iz vrtića sem ako to nije stvarno neophodno(zbog bolesti)
- Slušajte savete vaspitača jer je komunikacija vaspitač-roditelj veoma važna
Zapamtite da je komunikacija roditelj – vrtić jako važna.
Ukoliko vidite da vaše dete ne napreduje ni nakon velikog truda nemojte oklevati da se obratite i nekim službama jer je jako bitno reagovati na vreme.
Hvala što me pratite.
Instagram: @milanassweetlife
Facebook: Sweet Life
