Mic po mic i dođosmo do juna…

Read Time2 Minute, 57 Second
Sedim na terasi, tračak vetra me podseti da još uvek nije stiglo leto mada sam pre par dana mislila suprotno. Uz čašu dobrog vina vraćam se na dane koji su iza nas. Maj mesec mi je ostao u divnom sećanju. Previše obaveza, dešavanja, trčanja na 100 strana,  divnih trenutaka provedenih s porodicom, sve se to smenjivalo tokom meseca i jednostavno nisam ni osetila kada je ostao iza nas.
Ponekad pomislim da sam neke stvari mogla drugačije da uradim, da možda nisam smela nešto da kažem – a jesam ali sve to pokušavam da ispravim na neki način. Biti majka dvoje male dece a ujedno imati želju i volju za dodatnim akivnostima pored stalnog posla nije lako. Ali, ono čime se uvek vodim jeste da ako nešto silno želiš sve se može postići.
Maj nam ostaje u sećanju po veoma lepim dešavanjima. Već prvih dana maja sa decom smo se uputili na beogradski sajam gde je bio IX Polimarkov dečiji sajam. Za one koji su ga propustili sledeći je 6-8.oktobra. Nakon njega sledeće dešavanje je Supernatural Festival na Ada Huji. Odličan program za decu a vreme još lepše da bi deca uživala u prirodi.
Kada se osvrnem na post iz maja meseca gde sam sebi ” zadala ” neke zadatke moram priznati da nisam mnogo vodila računa o njima jer nisam ni imala vremena. Moji majski radni dani su bili posao – časovi engleskog – dolazak kući – rucak/vecera – odlazak u šetnju – spavanjac. Zanimljivo zar ne? Moram priznati da jeste jer sam većinu lepog dela dana provodila na poslu a kada dodjem kući već na vratima mi se ćerkice prikače za noge i ne puštaju me. Na brzaka onako ” s nogu ” nešto pojedem i kreće akcija nakon koje ja zaspim pre njih 😃  Ukoliko ne zaklopim oči pre njih večernje sate sam provodila uz net i sajt Booking.com , tragam za nekim destinacijama za letovanje koje je za sada bezuspešno.
Šetnja kroz grad mi je postala nešto uobičajeno. Ali šetnja u smislu preletanje ulica. Tako sam po koji put uskočila u neki butik i pronašla sitnice za sebe.
Fotografije koje sam planirala da izradim nisam uspela jer ni sređivanje istih i prebacivanje u komp nije završeno. To je kod mene proces koji traje i traje…
Možda ( za nekoga ) nisam objavila velik broj postova tokom maja ali sam se trudila da ispratim objavljene postove drugih blogera. Ura za vožnju busom i čitanje postova koji skraćuju vreme u putu. Svakako sam se trudila da dešavanja pretstavim putem instagrama tako da oni koji me tamo prate već znaju kako sam provela mesec maj. Moram priznati da mi zaista znače vaši komentari vezano za blog kao i instagram stranicu i to mi dodatno daje snagu da nastavim sa ovim iako ponekad pomislim da nemam mnogo vremena za ove stvari.
Stigao je i novi mesec i to polako prolazi već drugi njegov dan tj.možda će već i proći dok ja otkucam sve što mislim i objavim post 😁
Mislim da  će jun  još brže i lepše da prođe jer već u najavi imamo dosta dešavanja. Do godišnjeg odmora ima još puna dva meseca ali izdržaću ovim tempom. Ono što želim za jun mesec jeste lepo vreme koje mi daje volju i snagu za sve (oduvek je bilo tako ), da me okružuje pozitivna energija (- za veliko čudo u poslednje vreme nisam naišla na ljude koji mnogo kukaju o situaciji u zemlji ( zanimljivo ! )  )
Ukoliko želite da pišem o nečemu slobodno ostavite predloge u komentaru.
Pozdrav od jedne umorne ali veoma srećne mame 😚
Hvala što me pratite.
 
Instagram: @milanassweetlife

Facebook: Sweet Life

4 thoughts on “Mic po mic i dođosmo do juna…”

Comments are closed.

error: Content is protected !!